Tokom petodnevne radionice u Lođu/Poljska, kolege su podelile širok repertoar metoda: sociometrija, slobodno pozorište, rad na biografiji, pravljenje kolaža, povezivanje istorijskih događaja i datuma, asocijacija i znanja o slikama koje ilustruju istoriju i druge. Često su to bila jednostavna sredstva koja su otvarala pristup temi – i podsticala intenzivne razgovore. Neke od istorijskih tema su možda na početku bile percipirane kao „daleke“, ali su postale mnogo „bliže“ kada su kolege razmišljale o njima. Šta su partneri ponovo naučili: Istorija se ne sme pričati samo kao niz vladara. Ako pamćenje uzme u obzir sveukupnost situacije, a time i živote „običnih“ ljudi, to je praktično škola života. Učesnici radionice su stekli uvid u druga društva; takođe su naučili da razmišljaju u širim, evropskim horizontima – i na taj način da bolje razumeju sopstvenu perspektivu. Jedan učesnik je nakon nekoliko dana zaključio: „Još sam pun utisaka sa našeg sastanka u Lođu i veoma sam zahvalan što sam imao priliku da provedem tako produktivno vreme sa svima vama.“